Закон је припремљен на иницијативу задруга и задружних савеза како би уредио пословање задруга у Србији, дефинисао имовину задруга, повећао њихову конкурентност и приступ кредитним средствима, повећао број задругара и омогућио укључивање у задругарство и социјално угрожених, речено је на јавној расправи о нацрту тог закона у Палати Србија у Београду.
Драгијана Радоњић-Петровић је изразила незадовољство стањем у задругарству и подсетила да се област задругарства тренутно регулише са два закона - савезним Законом о задругама из 1996. године и републичким Законом о задругама из 1989. године, што доводи до "преклапања правних норми и неусаглашености са савременим друштвено-економским околностима".
"Нови закон даје решења за регулисања друштвене својине задруга која ће бити претворена у задружну својину", казала је она, наводећи да ће тиме бити решен проблем слабе конкурентности и кредитне неспособности задруга.
Додала је да се и поред тих тешкоћа задругарство "показало као добар облик привредјивања у времену кризе".
Први пут, новим законом је предвидјено оснивање социјалних задруга друштвено угрожених група, које ће бити дужне да део добити који остваре улажу у унапредјење здравствене и социјалне заштите, образовање и запошљавање припадника тих група.
Први пут законом је утврдјена и задружна ревизија, која је до сада регулисана само правилима задружних савеза.
Нацртом закона је предвидјено да је за формирање задруге потребно најмање 10 задругара, али Драгијана Радоњић-Петровић наводи да се разматра и могућност мањег број задругара који су потребни за оснивање.
Представник Министарства економије Нинослав Кнежевић казао је да је у изради закона коришћено искуство Аустрије, Италије, Словеније и Шпаније.
Кнежевић је навео да је нови закон неопходан и "како би се повећао ниво стручности лица која управљају задругом и остварио организован систем заступања интереса задруга". У Србији је регистровано око 2.800 задруга, али је активно око 2.200, од чега су 70 одсто земљорадничке задруге, омладинске задруге 15 одсто и сатмбене задруге са шест одсто.
Представник Задружног савеза Београда Велимир Радојевић оценио је да се од новог закона очекује да донесе квалитативне промене у задругарству и поспеши афирмацију и развој задружног сектора. Заменик сталног представника Програма Уједињених нација за развој - УНДП Јург Стауденман истакао је да ће закон имати значајну улогу у инклузији мањинских група и њиховом економском просперитету.
Драгијана Радоњић-Петровић је изразила незадовољство стањем у задругарству и подсетила да се област задругарства тренутно регулише са два закона - савезним Законом о задругама из 1996. године и републичким Законом о задругама из 1989. године, што доводи до "преклапања правних норми и неусаглашености са савременим друштвено-економским околностима".
"Нови закон даје решења за регулисања друштвене својине задруга која ће бити претворена у задружну својину", казала је она, наводећи да ће тиме бити решен проблем слабе конкурентности и кредитне неспособности задруга.
Додала је да се и поред тих тешкоћа задругарство "показало као добар облик привредјивања у времену кризе".
Први пут, новим законом је предвидјено оснивање социјалних задруга друштвено угрожених група, које ће бити дужне да део добити који остваре улажу у унапредјење здравствене и социјалне заштите, образовање и запошљавање припадника тих група.
Први пут законом је утврдјена и задружна ревизија, која је до сада регулисана само правилима задружних савеза.
Нацртом закона је предвидјено да је за формирање задруге потребно најмање 10 задругара, али Драгијана Радоњић-Петровић наводи да се разматра и могућност мањег број задругара који су потребни за оснивање.
Представник Министарства економије Нинослав Кнежевић казао је да је у изради закона коришћено искуство Аустрије, Италије, Словеније и Шпаније.
Кнежевић је навео да је нови закон неопходан и "како би се повећао ниво стручности лица која управљају задругом и остварио организован систем заступања интереса задруга". У Србији је регистровано око 2.800 задруга, али је активно око 2.200, од чега су 70 одсто земљорадничке задруге, омладинске задруге 15 одсто и сатмбене задруге са шест одсто.
Представник Задружног савеза Београда Велимир Радојевић оценио је да се од новог закона очекује да донесе квалитативне промене у задругарству и поспеши афирмацију и развој задружног сектора. Заменик сталног представника Програма Уједињених нација за развој - УНДП Јург Стауденман истакао је да ће закон имати значајну улогу у инклузији мањинских група и њиховом економском просперитету.
