Министар економије и регионалног развоја о судбини Железаре, поштовању рокова плаћања, незапослености: Ко не плати дугове у року, скинуће му се са рачуна. Држава може да уђе у ”Ју-Ес стил” само привремено. Битка за очување постојећих радних места.
Железара у Смедереву ће, наставити да послује - каже за ”Новости” Небојша Ћирић, министар економије и регионалног развоја, након одлуке Владе Србије да за један долар преузме железару у Смедереву од ”Ју-Ес стила”.
* Како је могуће да се одржи производња, а да се не производе дневни губици због којих Американци и напуштају Смедерево?
- Јасно је да држава не може ту фирму да води боље него приватни власник, бар не тренутно. Али, у овом случају, мотив државе није економске, већ социјалне природе. Једноставно, мора се омогућити да запослени у овој компанији наставе да живе од свог рада. Притом, верујем да било какво ангажовање државе у смедеревској железари мора бити привремено, односно да се врло брзо нађе други стратешки партнер.
* Словачки погон ”Ју-Ес стила” наставља да ради у пуном капацитету захваљујући поруџбинама њихове ауто-индустрије. Зар ”Фијат” не може, својим наруџбинама,
да помогне?
- Да би се у смедеревској железари производио лим потребан за производњу аутомобила, неопходна је инвестиција од 80 милиона евра. Тешко да је то данас исплативо. Нажалост, ту врсту лимова, потребну ауто-индустрији, железара у Смедереву никада није производила.
* Представили сте недавно Предлог закона о ограничењу рокова плаћања. Многи привредници верују да ћемо имати још један закон који се неће примењивати...
- У припреми тог закона били смо вођени идејом да он у потпуности буде применљив у пракси. Намера нам је да се спречи генерисање нових дугова, убрзају токови новца и повећа ликвидност. Рачунамо да би, током наредне недеље, о Предлогу закона требало да расправља Влада, а затим и да се нађе у скупштинској процедури. Рок за примену закона је два месеца, што практично значи да би Закон о ограничењу рокова плаћања могао бити у примени током пролећа.
* Већ је усвојена Уредба која је требало, бар делимично, да утиче на скраћење рокова плаћања. Какве је она резултате дала?
- Она је имала половичне резултате. Опет се показало да, чим се нешто регулише уредбом, нема ни пун ефекат. Поред тога, тим актом нису била обухваћена јавна предузећа која су крупни играчи у привредном животу. Законом ће бити обухваћени сви, од државних институција, преко јавних предузећа, па до приватних привредних субјеката.
* Према важећим законима, држава не може да буде прекршајно гоњена. Значи ли то да ће државне институције бити амнестиране од казни?
- Према Закону о прекршајима, држава не може да буде прекршајно гоњена. Али, зато смо увели новчану казну за одговорна лица од 50.000 до 150.000 динара, која ће важити за све, без изузетака. Њу ће морати да плате и сви министри, председници општина, градоначелници, односно и сви одговорни у институцијама државе.
* И постојећи закони предвиђају да онај који дугује, дуг мора и да плати. Али, ништа од тога...
- Овај закон би управо требало да спречи такве сценарије. Убудуће ће суд морати да донесе извршно решење у року од пет дана на основу валидне документације и доказа. Проверава се колико је времена прошло од законског рока за плаћање обавеза, а који је максимално 60 дана и одмах се иде на извршење и скидање новца са рачуна дужника. Он има право на приговор, али та жалба не одлаже извршење.
* У представљању Предлога закона о ограничењу рокова плаћања чуло се да су примењена решења која важе у ЕУ. Зашто онда и рокови нису ограничени на максималних 30 дана, што примењује ЕУ, а не на 60 дана?
- Због специфичности ситуације у којој се налази српска привреда, тај рок код нас је 60 дана. Исто решење које примењујемо ми, примењују и Хрвати и Словенци. Важно је да закон што пре уђе у примену, јер имамо, када је у питању поштовање рокова плаћања, велики проблем. Да подсетим, просечан рок наплате потраживања је 129 дана. У грађевинском сектору просечан рок наплате је 227 дана, у прехрамбеној индустрији 164, а у текстилној индустрији 163 дана.
* Раније је било доста говора о креирању регистра несавесних директора и власника фирми. Са тим се застало?
- Јасно је да и Србија мора да има један такав регистар, како би се привредницима скренула пажња на оне који несавесно послују. Тренутно анализирамо решења која је применила Велика Британија. У питању је осетљива област, подложна могућим злоупотребама, па ваља бити опрезан.
* Према анализама Светске банке, неопходно је да се у Србијизапошљава око 75.000 људи годишње како бисмо достигли европски просек. Да ли је то план ове Владе?
- Стопа незапослености у Србији је изузетно висока. У условима кризе и очитих нових економских проблема који нам се преливају из света, најважнији циљ нам је да задржимо постојећа радна места. Поред тога, као ефекат пакета помоћи привреди од готово седам милијарди динара, очекујемо одржавање и унапређење постојећих капацитета привреде. Повећали смо средства за подстицање домаћих и страних инвестиција у производне делатности за више од милијарду динара, што би требало да отвори могућност и нових запошљавања. Прошле године су мере које је Министарство економије спровело, довеле до очувања око 40.000 радних места. Сличан ефекат очекујемо и у овој години.
* Србија много више даје за социјално збрињавање незапослених него за њихово оспособљавање за тржиште радне снаге...
- Буџет Националне службе за запошљавање је смањен у овој години, јер једноставно нема више средстава. Али, и даље се спроводе програми који би могли да помогну незапосленима да постану конкурентнији на тржишту радне снаге.
”ФИЈАТ” НЕЋЕ НАПУСТИТИ СРБИЈУ
* Око ”Фијата” готово на недељном нивоу имамо опречне информације. Остају у Крагујевцу, одлазе...
- Када је у питању инвестиција ”Фијата” у Србији, све иде према договореној динамици. Већ у марту ће светска јавност, на сајму у Женеви, видети први модел аутомобила који ће се производити у Крагујевцу.
БЕСПЛАТНЕ АКЦИЈЕ
* Већ неко време се лицитира са датумом поделе бесплатних акција ”Телекома Србије”. Сада се помиње април?
- Завршетак трансакције ”Телеком Србија” са грчким ОТЕ-ом апсолутно отвара простор за припрему расподеле бесплатних акција, па се тај процес може очекивати врло брзо.
В.Новости
