Ћирић: И министре ћемо кажњавати за кашњење у плаћању

Жалбе на судске пресуде неће одлагати принудну наплату: Небојша Ћирић

- Зато смо увели новчану казну за одговорна лица од 50.000 до 150.000 динара, која ће важити за све. Ту нема изузетака. Њу ће морати да плате и министри и градоначелници и председници општина уколико институције које воде нису поштовале рокове. И казну ће плаћати из свог џепа или ће ми се одузети од плате - категоричан је Ћирић.

Он каже да је управо због потенцијалног избегавања предузећа да тужи државу из страха да ће изгубити посао предвиђена и контрола коју ће спроводити Пореска управа. Законом није предвиђено решавање старих дугова, што је такође једна од замерки привреде. Ћирић тврди да би то било противуставно, али да је циљ закона да се спречи генерисање нових дугова, убрзају токови новца и повећа ликвидност којом би се створили услови и за враћање старих дугова.

 

Коментаришући критике да нови закон и даље не решава проблем вишегодишњих судских процеса у које се претварају покушаји привреде да наплати своја дуговања, министар економије каже да би управо тај закон требало да спречи такве сценарије. У досадашњој пракси велики број покушаја наплате дуговања преко суда након подношења жалби претварали су се у дуге судске процесе који су трајали и по две године. За све то време фирма којој се дугује није могла да наплати потраживања. Министар Ћирић тврди да ће се ствари у том домену променити.

- Суд мора да донесе одлуку, односно извршно решење у року од пет дана на основу валидне документације и доказа. Констатује се колико је времена протекло од законског рока за плаћање обавеза од максималних 60 дана и одмах се иде у извршење и скида се новац са рачуна дужника. Он може да се жали, али његова примедба или жалба не одлаже извршење - објашњава Ћирић.

 

Није идеја узети што више новца

 

Коментаришући критике потпредседника Асоцијације малих и средњих предзећа Милана Кнежевића да држава увођењем додатних новчаних казни прави себи још један извор прихода, министар Ћирић тврди да то није идеја закона.
- Министарство би, као предлагач, сматрало да је циљ овог закона у потпуности остварен када у буџет не би дошао ни један једини динар по овом основу, јер би то значило да су и привредници и држава озбиљно схватили свако ново уговарање и прихватили максималну одговорност за своје поступке - каже Ћирић.

 

Када је дозвољен приговор на извршење