У Србији је од почетка јануара до краја марта запошљавање повећано за 4,8 одсто у односу на прва три месеца претходне године и у том периоду је радни однос засновало 159.339 особа, изјавила је данас помоћница Министра економије за запошљавање Љиљана Џувер.
Према њеним речима, стопа запослености у Србији је 50 одсто, према последњим расположивим подацима, док је стопа незапослености висока у односу на земље ЕУ и износи око 17,4 одсто.
Џувер је оценила да су на тржишту рада у Србији понуда и потражња радне снаге већ дуги низ година неусклађене, при чему је незапосленост последица структурне неприлагођености привреде и незавршеног процеса транзиције.
Она је указала да је број незапослених старосне доби од 45 до 64 године и у претходној години био благо повећан у односу на укупан број регистрованих незапослених, али је нагласила да то није само због економске кризе, већ и због тога што још није завршен процес приватизације предузећа.
"Према Анкети о радној снази из октобра прошле године, проценат незапослених старосне доби од 55 до 64 године у 2008. години био је 7,4 одсто, да би у 2009. години њихово учешће у укупном броју незапослених било 9,1 одсто. Када је реч о старосној доби између 45 и 54 године проценат незаопослених је са 19, 6 одсто у 2008. порастао на 20,9 у 2009. и овој години", прецизирала је Џувер.
Према њеним речима, искуства са старијим радницима су различита. Тако је прошле године реализован пројекат отпремнином до посла, али је укупан број особа која су се определила за такав начин запослења био ипак испод очекивања, јер се јавило њих око 1.900.
Џувер је казала да само праћење стопе запослености и незапослености не може у потпуности да укаже на то каква је ситуација на тржишсту рада у Србији и да је битна стопа активности радне снаге која износи 60,5 одсто, а указује на мотивисаност незапослених да се укључе у свет рада.
Она је нагласила да се сада, након економске кризе, на тржишту рада траже производна занимања - месари, пекари, грађевински радници, столари, док су код високообразовних најтраженија занимања информатичара, електроинжењера, професора математике и енглеског...
Говорећи о нелегалном запошљавању, помоћница министра је оценила да је реч о системском проблему и да су Министарство економије и регионалног развоја и Министарство рада и социјалне политике ангажовани на изради пројекта за сузбијање сиве економије који би се реализовао уз помоћ средстава из претприступних европских фондова ИПА.
"Тај пројекат подразумева јачање капацитета инспекције рада, али исто тако спровођење свеобухватне анализе структуре неформалне економије, како би се видело где је највише људи запослених на црно", казала је она.
Акционим планом за запошљавања за 2010. годину као један од приоритета за сузбијање сиве економије предвиђено је и покретање инцијативе за смањење стопе доприноса и пореза на најниже зараде, додала је Џувер.
Према њеним речима, у сивој економији је ангажовано око 18, 2 одсто радно способног становништва и та неформална економија учествује са 35 одсто у БДП, што је прилично високо учешће када се упореди са другим земљама ЕУ.
Држава покушава да низом стимулативних мера и олакшица спречи запошљавање људи у сивој економији - почев од субвенција у износу од 80. 000 до 130. 000 динара које се дају послодавцима по новооснованом радном месту, до субвенција доприноса за оне који запошљавају младе до 30 година, особе са инвалидитетом и старије од 45 година живота.
Џувер је нагласила и да је Акциони план запошљавања за 2010. предвидео два важна програма за запошљавање младих без радног искуства "Прва шанса" и програм јавних радова усмерен на запошљавање најугроженијих категорија становништва.
"Претходне године се путем јавних радова запослило око 8.500 хиљада особа, а у сталном радном односу је задржано нешто мање од десет одсто од тог броја. То је добра мера, али нема дугорочан ефекат на запошљавање, јер је реч углавном о раду на одређено време на шест месеци", нагласила је Џувер.
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида предвидео је и да послодавци имају обавезу да од 24. маја почну да примењују одредбе које се односе на обавезу запошљавања особа са инвалидитетом.
Према речима помоћнице министра, сваки послодавац који има више од 20 запослних мораће да запосли одређени број особа са инвалидитетом.
Међутим, Закон је предвидео и друге начине - да послодавац за број особа које је по закону у обавези да запосли, уплати опредељени износ средстава у буџетски фонд а трећа могућност је да са заштитним радионицама потпише годишњи уговор у вредности од 20 просечних зарада за сваку особу са инвалидитетом.
Начин извршења обавезе за све послодавце, укључујући и државу, биће регулисан подзаконским актом који заједницки доносе министарства економије и финансија.Ради се о томе да је Законом установљена обавеза, а подзаконским актом се одређује начин извршења.
Подзаконски акт би до краја ове недеље требало да потпишу министар економије Млађан Динкић и министарка финансија Диана Драгутиновић, рекла је Џувер.
